Iako postojimo i van imena, ono nas prati od krštenice do nadgrobnog spomenika. Koliko ličimo na svoje ime? Koliko nam odgovara? Da li nam se sviđa i da li to nešto znači?

Kod upoznavanja redovno mi se dešava da pružim ruku i čujem samo svoje ime. Nekulturno, introvertno, bolesno? Ništa od toga. Dok ne ostvarimo kontakt, fokus naše pažnje je na nama! Komunikacija, doduše, počinje ulaskom u komunikacijsko polje, ali da bi bila uspešna, mora da dođe do razmene: akcija+reakcija=transakcija. Zato se uvek korigujem, zamolim da mi ponove ime i trudim se da ga zapamtim. Da li im ja ličim na Ljiljanu? I da li mi sagovornik liči na Petra (Kamenog)? „Pravo ime je sirova poezija“ kaže W.H. Auden.

Iako nikada nisam želela da promenim ime, u pubertetu sam želela da nije tako često. Kao da me ugrožavalo to što  su se na „Ljiljanaaa!“ odazivale bar tri devojčice u razredu. Svoju autentičnost sam gradila uz pomoć nadimaka i prezimena. Desilo se da sam menjala prezime, pa vraćala staro, te sam proverila u praksi da mi je samo ime dovoljno, jer me cvet ljiljan najbolje opisuje. Odnos prema imenu je indikator našeg unutrašnjeg dijaloga i  bitno  je da li nam se sviđa, ili ne. Raspitajte se šta osoba koja vas interesuje misli o svom imenu, jer je teško voleti nekoga ko ne voli sebe!

Što se tiče reakcije drugih ljudi na naše ime, rađena su istraživanja koja su testirala vezu između imena i socijalnog statusa. Psiholog M.Ford je došao do zaključka da nema korelacije između imena i akademskog uspeha. Ipak, sazvučje glasova ili predrasude okoline ne treba zanemariti. Nije lako nositi ime Adolf u Srbiji, ali je moguće biti čak i popularan (Adolf-Dado Topić). Nesumljivo je ime deo našeg životnog skripta. Najčešća je reč koju ćemo čuti tokom života i prva reč koju smo naučili da pišemo. Zato pazite kakvo ćete ime dati svome detetu!

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog i psihoterapijski savetnik

Članak je preuzet sa sajta Tetka.rs